Poslednje

новембар 22, 2014 - Direktorka oštetila Pozorište mladih za 700.000 dinara? BLIC – Upravni odbor Pozoriš ... +++ август 7, 2014 - Fiat Fiat +++ јул 3, 2014 - Istraživanje 021 i slučaj „havajske diplome“ LSV-ovog kadra U Vojvodini niko ne kontroliše i n ... +++ јун 7, 2014 - Pomoćnik gradonačelnika čist pred zakonom Dnevni list „Kurir“ demantovao ... +++ мај 21, 2014 - Poslanici nisu hteli da se odreknu paušala za pomoć ugroženima od poplava! Poslanici u Skupštini Srbije uopš ... +++ мај 21, 2014 - Mali odbio odgovornost za Obrenovac Gradonačelnik Beograda odbio da ko ... +++ мај 21, 2014 - Šteta u Srbiji od poplava veća od 174 miliona evra! Ministarka bez portfelja zadužena ... +++ мај 21, 2014 - Ohrabrujuća vest: Srbija energetski stabilna Potpredsednica vlade i ministarka z ... +++ мај 21, 2014 - Vučić i ministri o poplavi: Katastrofalna šteta Premijer Aleksandar Vučić rekao j ... +++ мај 21, 2014 - Skupština potvrdila Statut APV Skupština Srbije potvrdila je dana ... +++ webdesign

O postpetooktobarskom periodu, odnosima među strankama i o trenutnoj političkoj situaciji, ekskluzivno za glasackakutija.com govori Zoran Živković, bivši premijer Srbije.

1. Šta je najveći promašaj i neuspeh postpetooktobarskog perioda?

Vreme proteklo od 5.oktobra 2000.godine do danas nije monolitan period.  Možemo ga podeliti na dva dela, vreme vlade Zorana Đinđića, u koje ulazi u godina kada sam ja vodio tu vladu, i vreme kohabitacije i koalicija fundiranih na trulim kompromisima, od marta 2004.godine do danas. Najveći propusti u vreme „vlade dva Zorana“ je nedovršavanje narodne revolucije, tzv. 6.oktobar i 12.mart 2003.godine, atentat na premjera. Javnost dobro zna da je već u noći nakon 5. oktobra DOS podeljen na one koji su hteli da izvrše konačni diskontinuitet sa Miloševićevim režimom i one koji su se borili za očuvanje mehanizama i apartčika tog režima, sa željom da ih upotrebe za svoje prljave ciljeve. Koštunicinim ucenama zaštićen je od smene i suđenja, privremeno ali ipak predugo, Miloševićev šef kriminalizovanog RDB- a, načelnik generalštaba i mnogi njihovi saradnici, ogrezli u krvi i kriminalu. Lustracija je na istim način opstruisana, što je sve zajedno dovelo do tragedije 12.marta 2003.godine. Tada je ubijen čovek čija su mudrost, znanje, energija i hrabrost kreirale smenu vlasti 5. oktobra i čije ubistvo označava početak kraja Periklovog doba srpske demokratije. Od prve Koštuničine vlade do danas, u drugoj fazi postpetooktobarkog perioda, načinjeno je mnogo promašaja. Politika koja je vođena u ovom periodu možr bitinazvana kontrarevolucionarnom jer je njen osnovni cilj bio restauracija miloševićevog režima i ponovnokm afirmaciom njegove politike, ovog puta mirnim sredstvima, bez ratova. Sve reforme su zakočene, spoljnapolitika je autistična i primitivna, rasteruju se svi ozbiljni investitori, država je partokratski podeljena na stranačke i tajkunske feude, nezaposlenost i srozavanje dinara dostižu istorijske maksimume, država je prezadužena, mediji devastirani cenzurom i autocenzurom… Teško je izabrati najveći promašaj, svi su ogromni.

2. Da li je ekonomska kriza zaista glavni razlog ili glavni izgovor za sporije sprovođene reformi?

Reforme se najlakše i najefikasnije sprovode u krizama jer su tada građani, suočeni sa velikim problemima, spremniji na promene. Dakle, ekonomska kriza nikako ne može biti opravdanje za usoiravanje i zaustavljanje reformi, naprotiv! Reforme se ne sprovode zato što oni koji treba da rade na tome, funkcioneri i činovnici vlasti, vrše opstrukciju svesni da u reformisanoj Srbiji, u državi koja ostvaruje standarde EU za njih više neće biti privilegija koje danas nezaslženo i neopravdano koriste. U tome im svesrdno pomaže politički impotentna opozicija, koja takođe ne želi reforme, nego samo komad vlasti i privilegija, nedostatak ozbiljnog, kritičkog javnog mnjenja i slobodnih medija i sveopšta zbunjenost i strah ogromne većine građana.

3. Da li je Kosovo jedina prepreka ka Evropi ili izgovor koji sluzi za prikrivanje ostalih prepreka?

Kosovo jeste prepreka, ali mnogo veće prepreke su opisane u odgovorima na predhodna pitanja. Problem Kosova će biti lakše i ranije rešen jer, uglavnom, više ne zavisi od nas. Ostali problemi zavise od nas samih, od naših „političkih elita“ sastavljenih mahom od pojedinaca koje krase zatucanost ili pohlepa. To su mnogo veći problemi nego odavno izgibljeno Kosovo.

4. Ima li suštinske razlike između današnjeg DS-a i SNS-a?

Suštinski, ako govorimo o politici ovih stranaka, samo to što su jedni na vlasti a drugi u opoziciji. Jedina razlika je što DS ima mnogo veći ljudski i stručni potencijal, ali su ti ljudi duboko skrajnuti …

 

5. A, između DS-a i SPS-a?

Samo po broju cipela njihovih predsednika.

6. Sta za Zorana Živkovića, kao građanina, znači dobijanje kandidature?

Građani Srbije dobijanjem kandidature baštine pre svega knačnu dugoročnu definiciju našeg vrhovnog nacionalnog i državnog cilja. Nema više nepotrebnih dilema o tome šta moraju biti prioriteti našeg društva i šta su primarnr obaveze i zadaci svake naredne vlasti. Ispunjavanje uslova za dalji napredak evrointegracije nužno donosi kao posledicu rad na povećavanju efikasnosti rada državne, pokrajinske i opštinske administracije, drastično smanjivanje korupcije, dalje podizanje zaštite ljudskih i manjinskih prava, modernizovanje naše privrede i stvaranje uslova za realne tržišne slobode. To podrazumeva i nastavak zakočenih reformi, pre svega u odlasti obrazovanja, pravosuđa i fiskalne politike, što stvara uslove za dramatično povećevanje investicija, pre svega stranih, bez koji mi ne možemo očekivati bilo kakav privredni napredak. Sve to, uz nešto malo novca iz fondova EU, jeste vrlo značajna stvar za svakog građanina Srbije, pa i za mene.

7. Koje tri stvari bi, kao bivši premijer, savetovali Mirku Cvetkoviću?

Sada je kasno za savete jer je mandat premjera praktično završen i sada je ušao u tehničku fazu. Gospodin Cvetković je dobar čovek i solidan ekonomista, bio je zaposlen u mojoj vladi kao direktor Agencije za privatizaciju i ja sam tada bio zadovoljan njegovim radom. Za poziciju premjera je potrebno mnogo više od toga da ste dobar čovek i solidan ekonomista, potreban je najviši nivo političkog autoriteta, svest o svim činjenicama koje su neophodne za donošenje državničkih odluka, odlučnost i politička i lična hrabrost. Gospodin Cvetković je načinio najveću grešku kada je prihvatio da bude marioneta Tadićevog kabineta i da na svoja pleća primi sve promašaje i greške koje su drugi napravili…

 

8. Kako tumačite izjavu Konuzina u Čačku da on nema ništa protiv evrointegracija Srbije, ali „se nada da smo svesni onoga što bi na tom putu mogli da izgubimo“?

Ambasador Konuzin ne zaslužuje bilo kakvu pažnju, a njegove izjave su deo, još uvek žive, staljinističke spoljne politike. Srbija nema šta da izgubi budućom integraciom u EU. Bezcarinski sporazum sa Rusijom , za koji se odavno tvrdi da je od strateške važnosti za Srbiju, zapravo nikada nije zaživeo na previ način. Ruski parlament, Duma, nikada nije ratifikovala taj dokument i on se primenjuje selektivno i povremeno. Potencijali tržišta EU su mnogo puta veći od potencijala tržišta Ruske federacije. Konačno, izlatak na jedno tržište ne bi smeo biti uslovljavan apstinencijom sa drugih tržišta. Konuzin je već nekoliko puta svojim izjavama zaslužio uskraćivanje gostoprimstva u Srbiji, ali udvorička srpska vlast za to nema hrabrosti.

9. Između većine stvari koje propagira Preokret i onoga što govori Zoran Živković nema suštinske razlike. Koja je, onda, razlika izmedju te koalicije i Vas?

Razlika je vralo jednostavna i lako uočljiva: ono o čemu ja govorim i radim možete prihvatiti sa potpunim poverenjem, bez opasnosti da se moji stavovi sutra promene zbog bilo kog nedostojnog razloga.

10. Smatrate li da je Sablja trebala još da traje i šta je još moglo biti učinjeno, a nije, tokom te akcije?

Ako pod Sabljom podrazumevate vanredno stanje uvedeno nakon atentata na Zorana Đinđića, moj odgovor je da je to stanje trajalo dovoljno dugo, oko 40 dana. U tom periodu je stabilizovana država, ugrožena kriminalnim pokušajem preuzimanja vlasti od strane mafijaške organizacije koja je, očigledno, imala i svoje političke mentore i inspiratore. U vreme trajanja vanrednog stanja razrešeno je skoro 5 hiljada krivičnih dela, uključujući i skoro sva politička ubistva u poslednjih dvadeset godina. Razbijen je zemunski klan i sve druge značajnije mafijaške grupe i Srbija je praktično očišćena od kriminalaca. Sablja je, po oceni stranih analitičara, najveća i najefikasnija policijska akcija u Evropi, nakon Drugog svetskog rata. Okončanjem vanrednog stanja nije prestala i pojačana aktivnost policije i tužilaštava na daljem otkrivanju kriminalnih dela. Upravo ta rešenost moje vlade da se sa primenom zakona u borbi protiv svih vrsta kriminala ne stane, dovela je do formiranja širokog fronta onig snaga kojima to nije odgovaralo. Taj fron su činile poražene snage miloševićevog režima, pripadnici šovinističke opozicije, takuni poreklom iz kriminalnog ambijenta i njihovi politički partneri iz nekih sranaka DOS-a, pa i iz Demokratske stranke. Njihovim zajedničkim delovanjem krajem 2003. godine je uskraćena većina u Narodnoj skupštini i ja smam tražio njenom raspuštanje, što je dovelo do vanrednih izbora. Nova vlada, izabrana marta 2004.godine je zaustavila borbu protiv kriminala, a ljude koji su bili glavni organizatori i izvršioci akcije Sablja su smenili, a neke čak i uhapsili. Nakon toga, sve do danas, Srbija se suočava sa ponovnim, rapidnim rastom svih vrsta organizovanog kriminala.

Autor: Tomislav Lovreković, GK

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

*

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>

Vaš glas

Izbori
Da li ste za izbore?

Vreme

Tvit dana

"Normalno da imamo belu kugu kad se sva strast trosi na politiku"

Isidora Bjelica @isidorabjelica